Baš kao u slučaju Pekićevog romana 1999, ništa manje i Orvelove čuvene 1984, Poslednji organski čovek na svetu istražuje izgubljenu ljudskost, i to kroz gotovo neshvatljivo traganje glavnog junaka za ljudskim „slabostima“, pre svega emocijama i prirodnošću koja je kroz vekove izopačenja nestala pod naletom veštački izgrađenog sveta.

Predstavljajući te promene slikovito, sa puno smisla za uzbudljivo pripovedanje u kom ćete istinski uživati, Andrija Jonić čitaocima donosi sjajan roman, upozoravajuću priču o svetu koji nas čeka u budućnosti. Možda i svetu koji je već tu, ali ga još uvek nismo svesni. Nakon Poslednjeg organskog čoveka na svetu to neznanje više nije moguće.

The post Pronalaženje izgubljene ljudskosti – Vladimir Petrović appeared first on Andrija Jonić.

Ponekad autor piše roman unazad. Vrlo dobro zna gde je krenuo i zašto, zna i šta će naći na kraju putovanja, ali ne može da odoli izazovu. U tome ime nečaga mazohističkog. Strepite od odgovora na kraju putovanja, jer ga znate i niste srećni, ali ne možete da uteknete potrebi za putovanjem. Posećujete svoje strahove i pomno beležite sopstvenu ustreptalost, ali vaši strahovi jesu pravi narativ romana. Andrija Jonić ništa ne krije. Već u podnaslovu svoga romana, na koricama, piše: Smak sveta ne dolazi iz vedra neba, on se godinama šunja. Biće da ga nismo primetili, ili nam je lakše da tako mislimo. To je i priznanje i upozorenje. Kao svako priznanje, teško se prima; kao svako upozorenje, teško se prihvata.

Problem sa Jonićevim romanom je što će vas njegova tema i zapitanost navesti da pomislite da je to možda vaš roman koji je potpisao neko drugi! Jer jako dobro znate o čemu on piše. Ipak, postoji jedna velika razlika: on to ume! Možda umete i vi, samo se niste okušali. On jeste.

Jonić vlada jezikom, sintaksom, stilom i strukturom. To nije svakome dato, često ni svim onima koji sebe identifikuju kao književnike. Jonić ne opisuje, on doživljava i preživljava svoje strepnje. On precizno fundira svoje konstrukcije, seje oko sebe sitne i krupne zagonetke, postavlja zamke i tera vas da razmišljate o onome što čitate. Jonić vas ne navodi i ne zavodi, on vas izaziva da se pronađete u svetu koji je zarobljen vlastitom logikom, a ona poništava sva vaša iskustva, htenja, navike i nadanja. I to tako što će vas uveriti da ste vi svako, a niko nije vi, pa kad niko nije vi, ni vi nemate razloga da budete to što jeste. A to, onda, nije pitanje fikcije nego neminovna posledica pristajanja na svet koji postoji zahvaljujući tome što ste vi prestali da postojite.

Kad to shvatite i prihvatite, onda vaši problemi prestaju. Vi ste zaista svako, a to znači da ste niko!

I ništa.

E, to je razlog da čitate Jonićev roman. Možda ste još uvek neko i nešto.

The post Možda ste još uvek neko i nešto – Dragomir Acović appeared first on Andrija Jonić.

U pitanju je priča o izvesnom NN-u. Taj NN je sasvim običan lik. Malo je tužan zašto što je ostavljen i svoj život pokušava da protraći na alkohol. Tek, jednog dana je na svom pragu zatekao poruku „Čekaj me u parku crvenog cveća, ne znam kada…“ I on je zaista čekao, čekao, čekao… Sve dok mu se na kraju čekanje nije isplatilo i kada mu je tajanstveni stranac ponudio putovanje koje se ne odbija. Putovanje koje će mu otkriti najveće, tako proste i očigledne, a, opet, tako dobro skrivene i gotovo nevidljive tajne života. Tajne poznate samo nekolicni odabranih koji, kako to Mali Princ voli da kaže, „gledaju srcem“.

NN dolazi na dogovoreno mesto i čeka letelicu koja će ga odvesti u nepoznat i neobičan svet, sa kojeg će, opet, biti poslat na kosmičko putovanje koje bi trebalo da mu otkrije najveću tajnu na svetu.

Roman Refren, koji je možda bolje nazvati pričom ili čak porukom, bavi se pitanjem samospoznaje, empatije, snage čoveka da se odupre ustaljenim i, često, nametnutim formama i obrascima ponašanja i razumevanja sveta, pitanjem napredovanja, promene, neprekidnog prihvatanja novih iskustava i znanja…

Autor želi da nam prenese svoju duboku ličnu i iskrenu poruku, da dopre do čitaoca na neki podsvesni način, da poseje seme promene negde duboku u njegovom umu, očekujući da će jednoga dana iz tog suptilno posejanog semenja isklijati novi i drugačiji pogled na svet, čak i život.

I sam roman ne pati od potrebe da se drži ustaljenih književnih formi i uobičajenih narativa. Priča je pisana pitkim stilom, formom koja svojom nenametljivošću i jednostavnošću prijanja u um onoga koji čita istovremeno dajući dovoljno vremena da, tokom čitanja, i sami razvijamo neke svoje ideje i da na taj način budemo uvučeni u svet priče kao autorovi saučesnici.

Jonić voli da kaže kako je suština njegov najbolji prijatelj. Refren je upravo priča o tome.

Autor: Milan Aranđelović
Izvor: Bookvar.rs

The post Prikaz: Refren – Atlas (iznad) oblaka appeared first on Andrija Jonić.

Jedno od bazičnih polazišta ove bajkovite i slojevite pripovesti, jeste otuđenost i obezličenost današnjeg čoveka, koju autor podvlači kao neizostavni usud ljudske prirode. Već samim izborom imena protagoniste, izvesnog NN-a, autor insistira na depersonalizaciji aktera, čime svom romanu daje jednu arhetipsku dimenziju, neophodnu za sva dela koja pretenduju na status klasika, a za šta Refren svakako ima sve predispozicije. Protagonista ovog romana se upušta u potragu za smislom života i ljubavi, otkrivajući nam se kao svojevrsni interdisciplinarni poliglota, kroz čije misli i replike defiluje čitav niz antologijskih i pamtljivih citata koji, između ostalog, referišu i na filozofiju i kvantnu fiziku, ističući univerzalnost pojedinih segmenata čovekove prirode.

Refren takođe obiluje slikovitim i bajkovitim elementima dramskog, obraćajući se onom bezvremenom i arhetipskom u čitaocu, pomažući mu da korakne napred i premosti jaz između detinjstva i sveta odraslih. Ne praveći starosnu selekciju, Jonićev književni prvenac se obraća čitaocima svih uzrasta, bodreći ih da se otisnu u upoznavanje sebe i svoje prirode.

Refren bi trebalo da pročitaju svi oni koji tragaju za slojevitim, pametnim i drugačijim štivom, koje će u nama ponovo probuditi glas radoznalosti i spremnost da upoznamo sebe i svet oko sebe, poznati glas kojim nam se još uvek, s vremena na vreme, obrati zaboravljeno dete u nama.

Mladen Milosavljević

The post Zbog čega je važno pročitati „Refren“ – Mladen Milosavljević appeared first on Andrija Jonić.

Reč je o knjizi Refren Andrije Jonića, u kojoj je sasvim obična priča ispričana na način koji je osvojio srca čitalačke publike.

„…Nažalost, u savremeno doba, kada svakodnevno jurcamo za obavezama, poslovima, novcem, ono što nam najviše nedostaje je vreme… makar je to moj doživljaj. Što nikako nije izgovor za to što manje čitamo nego inače, makar moji bliski prijatelji i ja. Ako to posmatramo iz vedrijeg ugla, vrlo je važno odabrati pravo štivo i posvetiti mu svoje vreme. To mi je prva asocijacija na Refren, moj dragi poklon od dragog mi prijatelja, koji je vredan svake sekunde koju sam provela čitajući.

Kada ga opet uzmem u ruke i isčitam podvučeno, jer ga smatram svojevrsnim udžbenikom o realnosti, nekako priču o ovoj fenomenalnoj knjizi i ogledalu današnjice zaokružujem na jednoj reči: Međusobno! Stoga izdvajam citat:

„Sistemu je vrlo važno da Međusobno nikada ne napreduje i da ostane na svom primitivnom početnom nivou, gde se oblici svode na osnovne potrebe i interakcije. Pravilno izgrađeno Međusobno dovodi do sledećeg stadijuma svog postojanja-empatije, a empatija, na kraju, dovodi do sledećeg stadijuma-ljubavi.“

Ovo prepoznajem svakog dana i svuda oko sebe, na poslu, u gradskom prevozu, sa komšijama, u prijateljskim i emotivnim vezama, među decom i mladima…I pitam se dokle tako i kuda vodi sve to i koliko je dubok taj ambis? Istovremeno, u svom mikro svetu, trudim se da negujem vrednosti poput poštenja, razumevanja, tolerancije i ljubavi, saosećanja i ljudskosti.

Refren je svojevrstan bukvar pravih vrednosti, ogledalo društva i savremenog sveta i načina života, kao i podsetnik na suštinu čovečanstva i svrhu njegovog postojanja.

Odavno nisam u rukama imala štivo koje me je na toliko nivoa i toliko duboko motivisalo na razmišljanje. Stoga, topla preporuka za sve one koji žele da i dalje misle svojom glavom i ne postanu hipnotisana gomila, što bi rekao naš Zrenjaninac Cane.”

Autor: Aleksandra Idvorjan
Izvor: Zrenjaninski.com

The post Prikaz: „Refren“ Andrije Jonića – Udžbenik o realnosti appeared first on Andrija Jonić.