Knjiga koju vam predstavljamo ove nedelje predstavlja „priču za putnike u potrazi za skrivenim odgovorima“. Neki kažu da je reč o štivu za sve uzraste, a Maja Dražić, koja je pisala o ovoj knjizi, naziva je udžbenikom o realnosti.
Reč je o knjizi Refren Andrije Jonića, u kojoj je sasvim obična priča ispričana na način koji je osvojio srca čitalačke publike.
„…Nažalost, u savremeno doba, kada svakodnevno jurcamo za obavezama, poslovima, novcem, ono što nam najviše nedostaje je vreme… makar je to moj doživljaj. Što nikako nije izgovor za to što manje čitamo nego inače, makar moji bliski prijatelji i ja. Ako to posmatramo iz vedrijeg ugla, vrlo je važno odabrati pravo štivo i posvetiti mu svoje vreme. To mi je prva asocijacija na Refren, moj dragi poklon od dragog mi prijatelja, koji je vredan svake sekunde koju sam provela čitajući.
Kada ga opet uzmem u ruke i isčitam podvučeno, jer ga smatram svojevrsnim udžbenikom o realnosti, nekako priču o ovoj fenomenalnoj knjizi i ogledalu današnjice zaokružujem na jednoj reči: Međusobno! Stoga izdvajam citat:
„Sistemu je vrlo važno da Međusobno nikada ne napreduje i da ostane na svom primitivnom početnom nivou, gde se oblici svode na osnovne potrebe i interakcije. Pravilno izgrađeno Međusobno dovodi do sledećeg stadijuma svog postojanja-empatije, a empatija, na kraju, dovodi do sledećeg stadijuma-ljubavi.“
Ovo prepoznajem svakog dana i svuda oko sebe, na poslu, u gradskom prevozu, sa komšijama, u prijateljskim i emotivnim vezama, među decom i mladima…I pitam se dokle tako i kuda vodi sve to i koliko je dubok taj ambis? Istovremeno, u svom mikro svetu, trudim se da negujem vrednosti poput poštenja, razumevanja, tolerancije i ljubavi, saosećanja i ljudskosti.
Refren je svojevrstan bukvar pravih vrednosti, ogledalo društva i savremenog sveta i načina života, kao i podsetnik na suštinu čovečanstva i svrhu njegovog postojanja.
Odavno nisam u rukama imala štivo koje me je na toliko nivoa i toliko duboko motivisalo na razmišljanje. Stoga, topla preporuka za sve one koji žele da i dalje misle svojom glavom i ne postanu hipnotisana gomila, što bi rekao naš Zrenjaninac Cane.”
Autor: Aleksandra Idvorjan
Izvor: Zrenjaninski.com