Vrati me u jutra kada nije bilo tragova, nek zamiriše misterija u svom originalnom obliku, kakva je bila dok je još uvek bila važna, tako nepoznata, dok još uvek nismo odlučili da krenemo dalje, da se probijamo kroz korov pravo u nestale imperije; to mi nedostaje, i malo rose na lišću dosta je da se setim davnih očiju, planina što još uvek posmatraju; nek zamirišu mora u svom originalnom obliku, ispunjena samo vatrom života koji gori; priroda nam je u prirodi, iz zemlje ne rastu okovi, i kada se mogućnost pojavi, vrati me u jutra kada nije bilo tragova, da prošetamo malo i brzo se vratimo, da ne uprljamo misteriju, da ne ostavimo tragove.
Tamo gde reke nemaju ime
Iz zbirke priča: Dnevnik vidljiv čudnima
Novi roman nagrađivanog pisca Andrije Jonića „Poslednji organski čovek na svetu“ možete pronaći u knjižarama širom Srbije ili naručiti sa 30% popusta klikom na kvazarknjige.rs