Sve je to put

Iz zbirke priča: Dnevnik vidljiv čudnima

Novi roman nagrađivanog pisca Andrije Jonića „Poslednji organski čovek na svetu“ možete pronaći u knjižarama širom Srbije ili naručiti sa 30% popusta klikom na kvazarknjige.rs

Sve je to put. Kada jutro bistro osvane, i kada nebo crna boja prekrije. I kada se ljudi odalje, nakon ljubavi dobre, najbolje. I kada se pronađu svi oni koji lutaju, i kada odlutaju svi oni koji putuju. Čak i kada izgradiš hramove do oblaka, i kada zemlja proguta trošne kaldrme bez povratka. Kada ti jave da se glas više ne čuje, i kada se kroz prvi plač začuju želje tihe, nečije. I kada počne. I kada prestane. Kada poslednja dobra nota na ovom svetu nestane. I kada prestaneš da porediš, već naučiš da odrediš. Kada te osame, kada želiš od svih da pobegneš, i kada si previše umoran da bilo šta postigneš. I kada grliš ceo svet, čak i ako ti niko ne uzvraća, pa odlutaš u snove da zagrle te sećanja.

Kada se raduješ snegu bez ikakvog razloga, i kada primiš pismo sa malo reči i punom kovertom osmeha. I kada nastupi borba u tebi, a ti ne znaš koju stranu da zauzmeš, pa poželiš da pobegneš znajući da ne možeš. Kada zaboraviš i kada te ruke podsete, kada tvoja stopala neku novu zemlju posete. Kada brineš bez razloga i kada razlog te savlada. Kada nikoga nema da ti iskreno pomogne i kada je uz tebe svako biće, onako istinski, najiskrenije. I kada te najdraži izdaju, sa vidika nestanu, a ti gledaš stare nade kako guše se u plamenu. Čak i tada kada pomisliš da nema drugog puta, čak i kada se put predomisli pa krene drugim putem.

Maske koje traže ljude. Istina koja plaši maske. Korak napred. Saosećanje. Smetnja i bol. Kada prijatelji postanu i zauvek to ostanu, a ti naučiš da svaki iskren susret čini mržnju odsutnom. I kada nemaš kud i kada možeš kud god želiš, i kada, poput sunca, mogućnost svima deliš. Kada te bičuju oni što ne razumeju, i kada te ubeđuju oni što ne umeju. Kada se sruši sve, a ti udahneš pepeo, kada sanjaš da si ptica, jednom si stvarno leteo. Sve je to put, čak i kada vetar zapeva u jesen, čak i kada znaš da nešto ne smeš, pa priznaš sebi – ne smem. Kada se ne daš. Kada te povuku priče. Kada različiti ljudi na jedno lice liče. Buka. Tišina. Ukus koji prija. Svaki talas, svaki ambis, ova noć, ti i ja. I sve će to proći. I sve će se vratiti. A ti se ne plaši. Sve je to put.

Prijava na nove tekstove

Više od 50.000 čitalaca prati rad nagrađivanog pisca. Pridruži se!

Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za slanje novih obaveštenja (bez spama). Odjava je moguća u svakom trenutku.

NE PROPUSTITE KRATKE PRIČE

Idi probudi ostalu decu

Očima detinjstva najdalje se vidi. U njima nema laži, tu se vazduh zaista udiše, svaki čovek je prijatelj i svaka buba predstavlja proleće. Za decu se ništa ne završava - sve iznova počinje.

Bašta u mojoj glavi

Uredi sopstvenu baštu u glavi, zasadi nove misli i počupaj korov pređašnjih dana. Samo onda kada tvoj vidik ne bude polomljeno sunce i kada sopstveni otrov pretvoriš u lek, moći ćeš da hodaš novim svetovima a da ih ne uništiš.